Zdrav život nije bauk
Svakodnevno sa svih strana slušamo informacije o tome kako živeti zdravo. Stalno slušamo jedno te isto: "Jedite zdravo, pijte puno tečnosti, bavite se sportom, sedite pravilno, nemojte se stresirati, relaksirajte...". Svi to jako dobro znamo, ali ruku na srce - da li se pridržavamo toga?
S vremena na vreme svako pod uticajem reklame ili članka u časopisu odluči da počne "živeti zdravo". Najbolje odmah i u svemu. Dakle, sledeći dan ćemo biti na voću i povrću, nalićemo u sebe tri litre vode, popodne ćemo ići u teretanu a naveče još na masažu. U krevet onda ležemo potpuno iscrpljeni, ali sretni, jer smo ipak nešto za sebe uradili. Kakav je realan rezultat našeg napora uraditi nešto za naše zdravlje? Stresirano telo, koje pre ili kasnije reaguje negativno i prisili nas da se vratimo na naš uobičajeni, nezdravi stereotip. Od svega toga nam je ostala frustracija da opet nismo dokazali....
Da li da ubuduće probamo drugačije? Naše telo je neverovatno lenjo, nerado se prilagođava bilo kakvim promenama. Naučimo primenjivati zdravu seljačku logiku da "nepreterujemo"! Treba da krenemo sa jednim malim ciljem, a kada ga dostignemo, dodamo još jedan.
REŽIM PIJENJA
Idealno je početi sa prilagođavanjem režima pijenja, jer je on osnova svega. To svi dobro znamo, ali da li znamo zbog čega? Probajmu razmisliti o vodi iz drugog ugla. Naš organizam ima 65% vode u sebi. Dakle ako ne pijemo dovoljno, činimo loše za naše telo. Svi procesi u našem telu se odigravaju uz pomoć vode. Ako ne pijemo dovoljno ti procesi će se odigravati u nedostatku vode.
Voda raznosi hranljive materije po telu, ali ako je vode malo, te materije neće se transportovati u dovoljnoj količini.
Sledeća važna uloga vode je izbacivanje štetnih materija iz našeg organizma. Kada ne pijemo, štetne materije se talože u našem telu. Ako se trudite da smršate, bez dovoljno tečnosti u organizmu to će ići teško. Dakle može se reći da ko želi da smrša, mora piti.
RAZNOLIKA ISHRANA
I ovde vredi pravilo - ne treba činiti nikakve ekstreme. Čovek je svejed i po tome bi trebao da se rukovodi kod ishrane. Jesti treba sve, ali redovno i raznoliko. Neki se hrane samo određenim vrstama hrane (vegetarijanci, makrobiotici,...), ali oni uglavnom imaju veoma dobre informacije i znaju kako nadomestiti nedostatak nečega.
Neko pod pojmom "zdrava hrana" zamišlja da će po cele dane jesti zrnevlje sa šargarepom, gladovaće i nalivati se litrama vode. Ili umesto omiljenog mesa za ručak, ješće zelenu salatu. Greška! Potpuno je pogrešno pojesti za ručak samo zelenu salatu. Salata je sama po sebi "jalova" i ne sadrži proteine, saharide niti masnoću. Sadrži veliku količinu vlakana, vitamina i minerala, ali to nam neće biti dovoljno da se nasitimo. Zdrava hrana počiva u izbalansiranom unosu proteina, saharida, masnoća u svakodnevnoj ishrani. Bitna je i raznolikost. Nedelljno bi smo trebali pojesti 30 - 60 vrsta različite hrane.
FIZIČKA AKTIVNOST
Nije potrebno tri puta nedeljno ići u teretanu - najbolje kretanje je ono najprirodnije...
ŠETNJA
U današnje vreme šetnja polako nestaje iz našeg uobičajenog režima. Sve nam je nekako pri ruci, a sve što je dalje - idemo autom. Većinu dana presedimo, naveče nas onda grize savest pa idemo u teretanu. Bilo bi dovoljno da istupimo dve autobuske stanice ranije ili da svaki dan intenzivnije šetamo.
NORDIJSKO HODANJE
Sve omiljenija aktivnost je "severnjačka šetnja" sa specijalnim palicama. Ova vrsta šetnje uključuje i gornju polovinu tela pa tako dolazi do aktiviranje ramena, leđa i stomaka. Ima i pozitivan učinak na bolesti leđa i zglobova. Ovaj sport je popgodan stvarno za svakog, uključujući i seniore. Odličanje i za redukciju težine. Uključivanjem više grupa mišića dolazi do spaljivanja energije.
VOŽNJA BICIKLA
Vožnja bicikla je veoma pažljiva prema zglobovima, zato je preporučljiva. Pomaže u poboljšanju fizičke kondicije, mršavljenju i dobrinosi dobrom raspoloženju. Vožnjom ojačavamo uglavnom donju polovinu tela. Zbog toga je preporučljivo kombinirati vožnju bicikla sa nekom drugom aktivnošću (na primer s plivanjem).
Nemojmo zaboraviti poneti sa sobom flašu sa tečnošću, a ako planiramo ići na dužu vožnju, onda je dobro poneti nešto za prigristi.
TRČANJE
Posle hodanja, trčanje je na drugom mestu naših aktivnosti. Ima puno pozitivnih učinaka na naše telo. Ojačava noge, poboljšava funkcije srca i pluća, pomaže u spaljivanju masnoća, ojačava imunitet i otpornost na stres. Sigurno ste već čuli da se prilkom trčanja opterećuju zglobovi. Nije baš tako - upravo suprotno, pravilno i primereno opterećenje ojačava zglobove i na taj način je dobra prevencija protiv bolesti zglobova i osteoporoze.
Važno je imati kvalitetne patike za trčanje i početi trčati postepeno. Ako kupimo jeftine patike i s oduševljenjem započnemo odmah sa trčanjem u trajanju od jednog sata, na povratku možemo odmah otići kod ortopeda.
Na početku je bolje krenuti sa umernim trčanjem u kombinaciji sa brzim hodom (tzv. indijansko trčanje). Posle nekoliko dana naše telo će se priviknuti pa postepeno možemo povećavati vreme i dužinu trčanja.
PLIVANJE
Plivanje spada među najzdravije aktivnosti. Osim pozitivnih učinaka na telo, to je ujedni i balzam za dušu. Veoma je relaksirajuće, svi mišići se optimalno angažuju, poboljšava se termoregulacija i ojačava kardiovaskularni sistem. Plivanje je pogodno za savkog bez obzira na godište i kondiciju. Odlične rezultate ostvaruju osobe sa prekomernom težinom ( jer zbog težine ne mogu da se bave drugim sportovima).
BALANSNO VEŽBANJE
Balansno vežbanje je odlično i radi se na raznim nestabilnim osnovama. Ovim vežbanjem uključujemo naš balansni sistem (mišiće oko kičme, mišiće karlice, trbušne mišiće). Prilikom uobičajenih aktivnosti ovim mišići se ne koriste često, slabe i tako dolazi do deformacije tela. Ako dodamo tome da čitav dan presedimo pred računarom, onda nije ni čudo da nas bole leđa.
U osnovi nije bitno, da li ćete Vaše telo razgibati na biciklu, plivanjem ili na primer sređivanjem kuće. Postoji mnogo drugih prigodnih aktivnosti poput joge, pilatesa ili tai-chia. Važno je da je kretanje redovno i da nam to pričinjava zadovoljstvo. Ako nešto radimo nevoljno ili pod prisilom, na najboljem smo putu ka neuspehu.